VINSKA KARTA U RESTORANIMA – ŠTA VAM ONA GOVORI O RESTORANU?


Vino je kompleksna tema koja se spominje kroz istoriju, povezuje se sa kulturom, agrokulturom, geologijom i genetikom. Dugo vremena, vina su se proučavala kroz regione iz kojih potiču. Međutim danas, sobzirom da se vina proizvode širom sveta, pronalazimo nove načine proučavanja istog. Postoje osnovne stvari koje bi svaki ljubitelj vina trebalo da zna.

KOJE SU NAJPOPULARNIJE SORTE VINA?

Kultura vina se odnosi na poznavanje širokog spektra sorti od kojih se različite vrste vina prave. Zato, zanemarite sve što ste do sada znali, odložite tu čašu Vama već dobro poznatog vina i isprobajte nešto novo! Pođite sa nama na put vina nakog koga se slobodno možete nazvati vinskim ekspertom.

9 vrsta crvenog vina:

  1. Pinot Noir – najlakša vrsta crvenog vina. Konzumiranjem ove vrste vina, spoznaćete arome i ukuse crvenog vina.
  2. Grenache – sorta vina koja će Vam pokazati koliko je dobra kombinacija ukusa pravog crvenog vina sa aromom voća. Idealno vino za sve sladokusce.
  3. Merlot – Merlot može biti slabiji ili jači u zavisnosti od toga kako se priprema. Uglavnom je voćkaste arome.
  4. Sangiovese – aromatično vino poput Pinot Noir, prožet je aromom tanisa i jačim ukusom trešnje.
  5. Nebbiolo – oporo vino sa jačim procentom tanina, koje takođe pripada svetlijim crvenim vinima.
  6. Tempranillo – vino prožeto jačom aromom duvana i sa visokim procentom tanina.
  7. Cabernet Sauvignon – vino najbalansiranijeg ukusa sa notom oporog.
  8. Syrah – Syrah nudi jače, prestižne, tamno-voćne arome sa malim procentom tanina. Može biti prožet aromom maslina, borovnica ili duvana.
  9. Malbec – slično vino kao Grenache, ali umesto arome trešnje, više dominira aroma borovnice.

9 vrsta belog vina:

  1. Pinot Grigio – lagano belo vino sa velikim procentom kiseline.
  2. Riesling – kreće se od suvog do slatkog, miriše na limetu, med I kajsije.
  3. Sauvignon Blanc – zeleno vino sa aromom trava.
  4. Chenin Blanc – belo vino koje miriše na cveće I limun.
  5. Moscato – slatko vino sa aromom breskve I narandže.
  6. Gewurztraminer – kreće se od suvog do slatkog sa aromom đubira i meda.
  7. Semillon – srednje suvo vino sa notama limuna.
  8. Viognier – belo vino sa mirisom cveća.
  9. Chardonnay – najpopularnije suvo belo vino.

Napravite spisak svih vina koje niste probali I krenite redom. Kroz upoznavanje sa vinima I sortama od kojih su napravljena, upoznaćete I pronaćićete svoj vinski ukus I postaćete pravi profesionalac.

KOJI SU NAJPOPULARNIJI VINSKI REGIONI?

Svake godine otkrivamo nove vinske regione. Da li ste znali da je Gobi pustinja poznata po velikom broju vinograda?

Međutim, možemo izdvojiti top 10 država koje proizvode više od 80% svetskih vina. Italija, Francuska i Španija su top tri države po proizvodnji vina na svetu. Prvo, proizvode najveću količinu vina. Drugo, proizvode najkvalitetnija vina. Treće, dom su najrazličitijih vinskih sorti.

  1. Francuska – najpopularnije vinske sorte, Merlot i Grenache.
  2. Italija – najpopularnije vinske sorte, Sangiovese i Trebbiano.
  3. Španija – najpopularnije vinske sorte, Tempranillo i Airen.
  4. SAD – najpopularnije vinske sorte, Cabernet Sauvignon i Chardonnay.
  5. Argentina – najpopularnije vinske sorte, Malbec i Chardonnay.
  6. Australija – najpopularnije vinske sorte, Shiraz i Chardonnay,
  7. Nemačka – najpopularnije vinske sorte, Riesling.
  8. Južna Afrika – najpopularnije vinske sorte, Chenin Blanc i Colombard.
  9. Čile – najpopularnije vinske sorte, Cabernet i Chardonnay.
  10. Portugal – najpopularnije vinske sorte, Port i Alvarinho.

KOJE SU OSNOVNE KARAKTERISTIKE VINA I KAKO VAM ONE MOGU POMOĆI DA PRONAĐETE VAŠ UKUS?

Razumevanjem 5 osnovnih karakteristika vina, upoznaćete svaku sortu bolje i lakše ćete definisati vaš vinski ukus. Da bi ste upoznali osnovne karakteristike vina, bitno je da upoznate kakvog je vino ukusa.

5 osnovnih karakteristika vina:

  1. Slatkoća
  2. Kiselost
  3. Tanin
  4. Voće
  5. Telo

Slatkoća vina ili nivo suvoće

Ljudska percepcija slatkoće započinje na vrhu našeg jezika. Često, prva impresija vina je upravo njegov nivo slatkoće.

Kako da osetite slatkoću u vinu:

  • Golicajuća senzacija na vrhu jezika
  • Blago uljana senzacija na sredini jezika koja polako jenjava

Kiselost vina

Senzacija kiselosti se često meša sa osećajem većeg procenta alkohola u vinu. Vina koja su proizvedena u hladnijim vinogradima imaju veći procenat kiselosti. Vina sa većim procentom kiselosti deluju lakše. Ukoliko volite vina bogatijeg i jačeg ukusa, više će Vam prijati vina sa manjim procentom kiselosti.

Kako da prepoznate kiselost u vinu:

  • Senzacija koja se oseća sa strane jezika
  • Usta se osećaju mokro, kao kada ste pojeli jabuku

Tanin

Tanin se često meša sa nivoom suvoće zato što tanin čini Vaša usta suvim. Tanin u vinu doprinosi osećaju gorčine. Kakvog je tanin ukusa? Zamislite da ste stavili suvu kesicu crnog čaja na vrh jezika. Tanin ima aromu trava. Iako sve ove karakteristike deluju negativno, tanin je upravo taj koji vinu daje balans, strukturu i produžava život vinu.

Kakvog je tanin ukusa?

  • Oseća se gorčina
  • Suše se usta
  • Nakon gutanja vina zadržava se osećaj gorčine I suvoće u ustima

Voće: identifikacija različitih ukusa vina

Vina se uglavnom karakterišu po njihovim glavnim voćnim ukusima. Traženjem arome voća u vinu možete lakše definisati Vaš vinski ukus.  U crvenim vinima dominiraju arome tamnog crvenog voća poput borovnice I kupine. U belim vinima dominiraju arome limuna, limete, breskve I žute jabuke.

Telo vina: od lakšeg do jačeg vina

Da li ste raspoloženi za slabije, srednje ili jače vino? Ta karakteristika zavisi od brojnih faktora uključujući i nivo alkohola u vinu i načina na koji se pravi. Telo vina je njegova osnovna karakteristika. Najbolje ćete prepoznati kakvo je telo vina po vremenu zadržavanja ukusa vina u Vašim ustima.

KAKO VINA BEZ ŠEĆERA I DALJE MOŽE BITI SLATKO?

Odgovor na ovo pitanje je u regionu u kome raste grožđe koje definiše slatkoću vina. Tako Malbec iz Francuske može biti slađi od Malbeca iz Argentine.

Ovu karakteristiku vina najbolje možemo predstaviti upoređivanjem vina Novog Sveta i vina Starog Sveta. U vina Starog Sveta, spadaju Francuska, Italija, Španija, Portugal, Grčka i Nemačka koje proizvode vino hiljadama godina. U vina Novog Sveta spadaju SAD, Australija, Južna Afrika, Čile, Argentina i Novi Zeland.

Ova vina su različitog ukusa zbog različitih načina proizvodnje vina kao i prema uticaju klime na sorte grožđa u tim regionima.

Vina Starog Sveta se uglavnom opisuju kao lakša, sa manjim procentom alkohola, većom kiselošću i sa slabijom voćnom aromom. Vina Novog Sveta se uglavnom opisuju kao oporija, sa većim procentom alkohola, manjom kiselošću i sa jačom voćnom aromom.

KAKO DA ZATRAŽITE VINO KOJE VOLITE?

Sada, kada ste se upoznali sa osnovama vinskih karakteristika, kako zatražiti vino koje ste zavoleli? U tome će Vam dosta pomoći vinski region koji Vam se najviše dopada.

VINSKI BONTON – KAKO SE PONAŠATI PRILIKOM PORUČIVANJA I KONZUMIRANJA VINA?

KAKO DA PORUČITE VINO U RESTORANU?

Proverite flašu vina

Zamolite konobara da Vam prinese bocu vina koju ste poručili kako bi ste proverili da je baš to ta boca koju želite. Bitno je obratiti pažnju na nivo popunjenosti flaše vina, na etiketu, na foliju koja oblaže flašu vina kao i na temperaturu flaše pri dodiru.

Proučite čep

Čep Vam pruža trag šta se dešava unutar boce, tako što ćete uporediti da li je isti proizvođač utisnut na čepu kao i na etiketi flaše.

Isprobajte uzorak

Svakako bi trebali zatražiti uzorak željenog vina kako biste se uverili da je baš to vino koje želite.

KAKO DA TESTIRATE VINO?

Pogled: pogledajte boju vina…da li je tamnije, svetlije, da li Vam je teško da definišete boju, da li je zamućeno?

Miris: kako biste definisali miris vina promućkajte čašu kao pravi profesionalac kako biste ispustili aromu vina. Kako biste promućkali čašu postavite je na sto i sa njom pravite kružne pokrete kao da crtate krugove. Zatim duboko pomirišite unutar čaše.

Ukus: pre nego što progutate vino, promućkajte ga po ustima kako bi jezik mogao da istraži sve arome koje vino ima.

Progutajte/Ispljunite: ovo ne deluje po bontonu, međutim postoje dobri razlozi da se vino ispljune. Ukoliko Vam se vino ne dopadne možete ga ispljunuti, ukoliko želite da probate više različitih vrsta isto svaku možete ispljunuti.

VINSKA KARTA: #TERMINALPREPORUČUJE

Uživanje u vinu je prava avantura i predlažemo Vam da se upustite u istu! Terminal Vam pomaže na Vašem putu vina velikom selekcijom najkvalitetnijih vina.

U našoj vinskoj karti možete pronaći vinske sorte iz Srbije, Italije, Španije, Francuske, Čilea, Argentine i regiona – Crne Gore, Hrvatske i Makedonije.

Od vrsta vina, u ponudi imamo bela, crvena i roze. Od podvrsta, Chardonnay, Sauvignon blanc, Pinot Grigio, Sangiovese, Sauvignon Merlot, Gewurztraminer, Pinot Noir, Sirah, Merlot, Grenache.

Do sada ste se upoznali sa njihovim osnovnim karakteristikama i razlikama, a od sada je na Vama samo da ih isprobate i odaberete pravo!

Živeli!



smrtovnice
osmrtnice livno
osmrtnicama


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


ocenite nas
Dostava Poruči odmah
Copyright 2014 - 2024 © Terminal | Optimizacija sajta - WBS